Zagađenje vazduha 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12

ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА
1.Увод:
Чист ваздух је основ за здравље и живот људи, као и читавог еко система. Ваздух је смеша гасова која чини атмосферу, а састоји се од 4/5 азота, 1/5 кисеоника и врло малих количина племенитих гасова, угљен диоксида, водоника, озона, водене паре и разних нечистоћа. Невоље настају када се овај однос поремети.
Загађени ваздух утиче на различите начине на здравље људии читав екосистем. Атмосфера служи као средство транспорта загађујућих материја до удаљених локација и као средство загађења копна и воде. Загађење ваздуха зависи првенствено од типа загађивача.
Главни извор загађења ваздуха су загревања домаћинстава, индустријске активности и саобраћај.
Најчешће загађујуће материје су угљен моноксид (CО), сумпор диоксид (СО2), азот диоксид (НО2), микрочестице чађи. Специфичне загађујуће материје ваздуха су и олово, кадмијум, магнан, арсен, никл, хром, цинк и други тешки метали и органски спојеви који настају као резултат различитих активности.
Угљен моноксид (CО) је веома отрован гас, без боје, мириса и укуса. Овај гас настаје приликом непотпуног сагоревања фосилних горива. Концентрација од 1% CО у ваздуху је смртоносна. Угљен моноксид је токсичан у високим концентрацијама и индиректно доприноси глобалном загревању као прекурсор озона. Емисије потичу углавном од саобраћаја. У Европи се емитује око 125М тона, или 11% од укупне светске емисије овог гаса.
Процењује се да емисија сумпорног диоскида (СО2) у Европи иyноси 39М тона годишње. Емисија СО2 једињења драстично је већа у зимском него у летњем периоду, због сагоревања фосилних горива. Зимски смог појављује се најчешће и највише у централној, јужној и југоисточној Европи. зато су власти у државама ових региона кренуле у кампању за редукцију употребе возила у централним градским деловима. Концентрација СО2 у атмосфери западно-европских градова приметно је опала у односу на 1970. годину. Пад концентрације СО2 у атмосфери резултат је редукције коришћења фосилних горива у загревању домаћинстава.
Емитоване киселе супстанце као што су СО2 и азот диоксид (НО2) у атмосфри се могу задржати и до неколико дана и за то време прећи раздаљину и до неколико хиљада колиметара, где се преображују у сулфурну и азотну киселину. Примарни полутанти СО2 и НО2 и њихови реакциони производи након њихове депозиције и промене падају на површину земље и површинских вода (киселе кисе) где узрокују закисељавање средине. Ефекти ацидификације одразавају се на: водене организме који су осетљиви на повећање концентрације хидрогенових јона у земљишту, људи такође трпе последице ацидификације због конзумирања површинске или подземне воде које често имају непримерен пХ фактор и повећану концентрацију метала.
2.Ефекат стаклене баште:
Ефекат стаклене баште је израз за загревање планете Земље настало поремећајем енергетске равнотеже између количине зрачења које од Сунца прима и у свемир зрачи Земљина површина. Овај ефекат представља резултат повећања количине зрачења које не може од површине Земље да буде емитовано у свемир, већ га атмосфера упије и постане топлија. Атмосфера Земље упија део (око 30%) енергије коју Сунце директно емитује, док остатак (зрачење мањих таласних дужина) пада на тло и загрева га, а тло потом емитује инфрацрвене зраке (мањих таласних дужина) који, у нормалним околностима, углавном одлазе у свемир. Међутим уколико у атмосфери постоје гасови који упијају овакво зрачење, доћи ће до повећања температуре атмосфере. То се догодило са атмосфером Земље у последњем веку.[1]

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]